Između traganja i radosti – sve(t) teži ravnoteži

PROCES TRAGANJA I RADOSTI

“Svako od nas, pojedinacno i zajedno sa drugima, odgovoran je za stvaranje radosti dok god zivot traje, sada i ovde.” – Artur Egendorf –(“Healing from the war”)

 

Svako od nas se vise puta tokom zivota upitao cemu zapravo tezimo? Sta je ono sto bi nas ispunilo? Kuda idemo i gde cemo stici? Jesmo li na pravom putu? I sta je, zapravo pravi put? – koliko samo pitanja …

Kada se upustimo u razmisljanje cemu tezimo, shvatimo da nije lako dati bas jednostavan odgovor; tezimo miru, harmonicnom zivotu, zdravlju, skladnom telu. Tezimo ka uspesnoj vezi, dobrim odnosima sa ljudima, prespektivnoj karijeri, novom automobilu, lepsem zivotnom prostoru … i tako u nedogled … mozemo nabrojati jos stotinu teznji, zelja, namera, koje su zaista ljudske. I ko bi nam mogao zameriti na tome?

Ima tu jedna mala zackoljica – vrlo cesto, jureci za tim nasim zeljama toliko se zanesemo, da postanemo opsednuti nekom od njih. Postanemo optereceni i napeti u ocekivanju da se ispuni ono sto toliko dugo cekamo, cemu se nadamo a od silne zelje se blokiramo. I – rezultata nema! Pitamo se sta je krenulo naopako, jesmo li negde pogresili … cemu sva ova trka jurnjava i stres?

Postigao sam nesto i to je vredno, zasto zelim sve vise i vise? Da li su to moje zelje, ili ono sto se od mene ocekuje, mozda u stvari zelim pred nekim da se dokazem?”

Kljucno pitanje je : “Da li ovo sto radim radim zbog sebe, jer ja tako zelim?”

Prijateljica mi je jednom rekla: “Opusti se, sve tezi ravnotezi!” – i ne mogu da kazem da sam je tada bas najbolje razumela …

Posle nekog vremena pocela sam da shvatam znacenje tih reci – u nasoj prirodi je da budemo uravnotezeni, priroda je uravnotezena, sve oko nas je izbazdareno da bude uravnotezeno – od plime i oseke, smene dana i noci pa do balansa vode u nasem organizmu …

Ravnoteza izmedju zelja i potreba

Sta je to sto nas istinski ispunjava? Da li u kolotecini zivota u kojoj se nalazimo imamo vremena da mislimo o tome?                                                                             Cesto se desava da jurimo po kuci od ranog jutra, noseci solju kafe od kupatila do sobe, spremajuci se za jos jedan isti dan, dok ubrzano mislimo sta sve treba da obavimo i uvek stresno konstatujemo kako nam je dvadesetcetiri sata malo …

Upravo to mi se desilo pre nekih mesec dana, kada sam u jutarnjoj uzurbanosti toliko bila fokusirana na to da li cu stici sve obaveze da obavim na vreme, da sam se trceci saplela i povredila nogu. Ostala sam da sedim na zemlji par minuta i shvatila da je trebalo da prikocim, umesto sto dodajem gas.

U tim trenucima treba da stanemo, pogledamo se u ogledalo i upitamo:

“Sta je ono sto stvarno zelim?” – To je pocetak naseg novog puta i traganja ka onome sto nas istinski ispunjava…

Procesi traganja i radosti se ciklicno smenjuju u nasim zivotima. Oni su naizmenicni ali konstantni, bili mi svesni toga ili ne. Jedino onda kada smo u miru sa sobom, tada mozemo da kazemo da smo se sa poverenjem prepustili zivotu. Tada znamo da smo se spojili sa svojim Izvorom i da idemo pravim putem.

Sta je to nas Izvor?

Nas Izvor je ono mesto u nama sa koga smo potekli, nasa prava priroda, MI kakvi smo bili kao mali – bez formiranih obrazaca ponasanja, bez uticaja spoljnih faktora na nase teznje, bez uticaja ega. Tada smo bili prosto takvi kakvi smo, cisti u dusi sa otvorenim zeljama. Tada nismo imali potrebu da sve kontrolisemo, jer smo imali poverenja u Zivot. I sve je bilo tu – sve sto nam je trebalo dolazilo je bas u pravom trenutku iz naseg Centra.

Kada smo odrasli, pod uticajem sredine i drustva, nametanjem odredjenih normi ponasanja i potreba, izgubili smo kontakt sa svojim Izvorom, ispunjavajuci potrebe ega koji postavlja sve vece i vece zahteve. Ego je onaj koji kaze : – moras biti najbolji, moras imati vise od ostalih, moras imati najbolji automobil…

Da bismo dosli do tog carobnog mesta u sebi potrebno je je vratiti se svojoj sustini, spojiti se sa svojim Izvorom. I znati da se sva nasa svrha i snaga nalazi unutar njega i da smo na tom mestu u sebi Pravi Mi, onakvi kakvi treba da budemo. Kada smo u redu sami sa sobom, tada imamo sve sto nam je potrebno; tada privlacimo voljenu osobu, tada imamo posao koji volimo, tada zivimo u izobilju, tada smo najbolji u svemu.

Izdvajajuci svakog, ali bas svakog dana odredjeno vreme za sebe, vracamo se upravo SEBI. Vreme koje cemo provesti u miru i tisini u meditaciji ili setnji . Cuteci, osluskujuci svoj unutrsnji glas, duboko disuci, osluskujuci svoj dah … Svako od nas je barem jednom u zivotu dotakao svoju sustinu. Svako od nas moze da prizove taj osecaj fantasticnog spokoja, dubokog saznanja da je sve u redu i da je sve dobro.

Uzivajuci u sopstvenom drustvu, vremenom cemo doci do tog divnog mesta u sebi gde znamo da smo uspostavili ravnotezu. Tu su nam zelje kristalno jasne i uskladjene.

Tu se zavrsava traganje i pocinje Radost.

 

Jelena Milanović
Access Bars Facilitator