Da li smo izdale sebe
“Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide …“ rekao je jednom predivni Duško Radović. Razmislite koliko samo ima istine u ovim mudrim rečima! Koliko stvarno ne gledamo oko sebe, a još manje u sebe. Koliko smo zatrpane svakodnevnim obavezama, rastrzane izmedju porodice i karijere u želji da ugodimo i jednoj i drugoj strani… Često gubimo vreme na rešavanje problema koji se kasnije pokažu nevažni u odnosu na sve ono veliko i važno što čini naš život.
U brzom tempu života, odaljili smo se od svoje unutrašnjosti, od svoje prave prirode … Jeste li uhvatile sebe kada se ponekad pretvarate ili lažno smeškate u kancelariji, ili u društvu, na roditeljskim sastancima? Često uhvatimo sebe da se pretvaramo u nešto što nismo, da pristajemo na kompromise koji se ne slažu sa našim stavovma zarad nekog „mira u kući“ i ne umemo da kažemo NE onda kada nam nešto ne odgovara …
I onda, u jednom momentu se zapitamo se gde smo mi to nestale? Gde je ona vesela devojka, kojoj su oči sijale i srce tuklo, pri samoj pomisli na nekoga? Gde je nestala radost, koja nam pripada po prirodi našeg bića? Gde je sjaj, gde su leptirići? I da li je ovo baš onakav život kakav smo želele?
Osnovno pitanje koje treba sebi da postavimo jeste – Da lismo izdale sebe? – načinom na koji živimo i radimo, odnosima koje smo izgradile, kompromisima koje smo postigle … da li je to deo naše suštine, naše prave prirode ili smo preuzele modele ponašanja iz okruženja, ili kao nasledje od naših roditelja? Možda nam ne odgovara odnos sa nšim posesivnim partnerom, koji nas kontroliše i sputava, ali smo nekako nevidljivo skliznule u taj odnos zarad nekih godina provedenih sa njim, ljubavi koja je nekada postojala, a svesne smo da nas takav odnos guši i ne dozvoljava nam dalji rast … Ili nam ne odgovara posao koji radimo, odnosi u firmi, plata ali se plašimo da bilo šta promenimo, jer ovde“ ipak imamo posao“ i ko zna šta bi bilo kada bismo … itd …
I šta radimo u takvim situacijama? Po inerciji ostajemo u tom nekom odnosu koji nam ne odgovara, ili se probudjene, odlučujemo na korak promene.
A zamislite sledeću situaciju: šef vam kaže da uradite nešto, a vi mu odgovorite, da ne možete jer vam to ne dozvoljava vaše telo … kakv biste samo čudak postale odjednom!
A to je suština – da slušamo signale svog tela, onaj “ osećaj iz stomaka “. Da se umirimo u prijatnoj tišini i porazgovaramo sa svojim telom. Tako bismo saznale šta njemu stvarno treba, koje su njegove želje. Da li vapi za sportom, ili za nekim posebim voćem? Možda za nežnošću? Da li želi više vremena da provodi u prirodi, ili mu je potrebno više sna … Probajte da osetite emociju koja vas vodi kada treba da donesete neku odluku. Oslušnite, pitajte svoje mudro telo i dobićete sve odgovore. Tada ćete se vratiti onome što zaista jeste i sa lakoćom ćete videti da je sreća svuda oko vas, a prvenstveno u vama samima…
USMERAVANJE PAŽNJE ENERGIJE I LJUBAVI
Sada ću vam ispričati priču koju možete da primenite na svaki aspekt svog života, priču o dve biljke:
Zamislite dve biljke koje imaju potpuno iste startne uslove za rast i razvoj. Obe se nalaze pored prozora, na idealnoj temperaturi, pod istom svetlošću. Jednu biljku redovno negujemo – gajimo je, djubrimo, prskamo i zalivamo, mazimo, puštamo joj muziku, poklanjamo joj pažnju, a drugu smo pustili da sama raste i ne dajemo joj baš ništa, osim onih startnih uslova svetla i temperature. Posle nekog vremena primećujemo da se naša gajena biljka kojoj smo posvetili našu pažnju i energiju razvila i prolepšala, procvetala, a ona druga koju nismo primećivali pažnju i energiju, je svenula i sasušila se.
Reći ćete to je negde i logično, zar ne? I to je bilo za očekivati.
A šta je još tu logično?
Ono čemu pridajemo ljubav, misli, energiju , snagu i trud to raste i uvećava se – ono što ne primećujemo, što zanemarujemo i ne pridajemo mu značaj – nestaje, gasi se.
Dakle, sve ono što ne želimo u našim životima treba da negujemo, gajimo, posvećujemo pažnju i ljubav. A sve ono što ne želimo treba da tretiramo kao onu drugu biljku, tj da mu oduzmemo pažnju, energiju i misli.
TREBA UVEK DA MISLIMO SAMO NA ONO ŠTO ŽELIMO – jer se želje uvek sastoje iz dva dela – od onoga što želimo i onoga što ne želimo.
EVO I PRIMERA:
Želimo da budemo zdrave – ne želimo da budemo bolesne!
Želimo da budemo vitke – ne želimo da budemo debele!
Vidite I razmislite na koji deo ovih želja se fokusirate, jer sve čemu dajemo energiju raste i umnožava se, bez obzira da li je dobro ili loše.
Probajte samo nedelju dana da promenite fokus sa onoga što NE ŽELITE na ono ŠTO ŽELITE i videćete kakve će se divne promene dešavati u vašem životu kao i u vašem okruženju! Kada to uvežbate, ona sreća sa početka teksta će biti uvek u vama i videće je svi.
Jelena Milanović
Access Bars Facilitator